Pačuli (Pogestemon patchuli) je biljka koje raste u Indiji, Indoneziji, Paragvaju, Maleziji i na Mauricijusu. Žbunasta biljka,lepih cvetova bledo roze boje vrlo aromatičnog i jakog, intenzivnog mirisa. Hiljadama godina mirisno ulje koje se od ove biljke dobija destilacijom listova, koristi se za parfimisanje tkanina, pa ga mnogi, mirisnom asocijacijom, vezuju za bakin ormar. Ipak, za proizvodnju parfema uglavnom se koriste samo listovi žbunja. Još pre nekoliko stotina godina su iz njega, pomoću raznih tehnika, dobijali ulje koje je mirisalo božanstveno. U vreme vladavine Napoleona su najrigoroznije čuvali tajnu pravljenja parfema od pačulija. 1837. godine je tajna otkrivena, i to se zahvaljuje Franciso Manuel Blanco-nu. 60-ih i 70-ih godina je svojstvo pačulija najviše došlo do izražaja i sve dame su bile opsednute parfemima koji su sadržali ovaj božanstveni sastojak.
U drevnim vremenima, kada su sveštenici i vračevi bili istovremeno lekari i psihoterapeuti, mirisi su smatrani lekom. Pačuli se u tradicionalnoj medicini naroda Dalekog Istoka i danas koristi za otklanjanje teskobe i depresije. Regeneriše tkiva i jača odbrambene sposobnosti organizma. Kineska, malajska i japanska medicina ga koriste protiv ujeda zmija. U dermatologiji pačuli se upotrebljava za negovanje zrele kože.
Ovaj neobični miris izaziva oprečne reakcije. Ljudi ga ili obožavaju ili ne podnose. U mirisnoj lampi pačuli će u vašem domu kreirati mističnu atmosferu idealnu za meditaciju.
Etarsko ulje pačulija je dobar venetonik (proširene vene, flebitis). . Regeneriše kožu i podstiče zarastanje. Koristi se za negu masne kože i kod akni, seboroičnog dermatitisa, ekcema i ožiljaka. Etarsko ulje pačulija se dodaje kremama za negu zrele i oštećene kože. Podstiče regeneraciju kože i najbolje je etarsko ulje za sprečavanje znakova starenja. Na kožu deluje regenerativno i umirujuće, pa se često koristi kod akni, seboreje i ostalih upalnih bolesti kože.
PAČULI ima snažan orijentalni miris, slabo isparljiv, ulje je gusto žutosmeđe. Pogodno je za mešanje sa citrusnim notama, bergamotom, geranijumom,limunom, ružom, borom, narandžom.
Ovo etarsko ulje izuzetno snažnog, bogatog mirisa koji odgovara ženama i muškarcima, poznato je po svom dezodorirajućem, antidepresivnom i antiseptičnom delovanju. Stimuliše oslobađanje hormona koji utiču na osećaj sreće, i tako smanjuje osećaj uznemirenosti, ljutnje, tuge i besa. Poboljšava raspoloženje i smanjuje tenziju. Deluje kao afrodizijak i ublažava impotenciju, gubitak libida i seksualnu uznemirenost. Aplikacijom preparata sa uljem pačulija sprečava se opuštanje kože i mišića, kao i gubitak kose. Rastvoreno u biljnom ulju koristi se se za tretiranje rana i posekotina, odnosno sprečavanje nastanka ožiljaka.
Evo jedne male, jednostavne i pre svega delotvorne ideje za pomoć kod problema sa aknama:
U bočicu od 30 ml sipati 5 kapi etarskog ulja čajnog drveta, 5 kapi etarskog ulja pačulija, 5 kapi etarskog ulja ruzmarina i do vrha naliti biljno ulje lešnika. Dobro promućkati i nanositi 2-3 puta dnevno na zahvaćeno područje.
Takođe je odličan prirodni repellent, što znači da će vam rasterati sve insekte iz doma. To je naročito delotvorno leti kada krenu najezde komaraca na naše kuće i stanove. E zato imate dve opcije- etarsko ulje pačulija u uljanoj lampici ili da palite pačuli štapiće. Kada ste napolju, da vas ne bi komarci i ostale bube napadale, nanesite par kapi etarskog ulja pačulija prethodno razblaženog u nekom bazičnom ulju ( recimo bademovom ili maslinovom) i bićete zaštićeni par sati, a koža će vam dobiti i dodatnu negu.
Etarsko ulje pačulija je čudesan afrodizijak. Najstarija orijentalna erotska aroma, koja izaziva entuzijazam i erotsku velikodušnost. Aktivno utiče na seksualne odnose partnera. Stimuliše seksualnu želju, povećava potencijal kod muškaraca i eliminiše frigidnost kod žena. Pačuli pomlađuje telo, poboljšava endokrini sistem. Žena koja na sebi ima miris pačulija je posebna i muškarci ne mogu odoleti iskušenju da provedu vreme s njom u intimnoj atmosferi.I uz taj isti pačuli rodiše se “ Deca Cveća”.
Šezdesete i sedamdesete godine dvadesetog veka obeležili su brojni pokreti, revolucije, razni revolti i pobune, podizani širom sveta, uglavnom sa istim ciljem- traženjem promena. Radikalnih, društvenih, kulturnih, političkih, moralnih, jednostavno, svih mogućih. Mladi širom sveta pobunili su se protiv stega koje im je nametnulo društvo, protiv moralnih okova zasnovanih na etici društva koje zapravo ne poštuje etiku, zastarelim objašnjenjima o ispravnosti, o dobrom i lošem- protiv svega onoga čemu je generacija studenata širom sveta rekla ne i tražila bolja rešenja. Ako su ta rešenja, makar i za kratko bila moguća u ljubavi, a ne ratu, onda su radije pevali o bezbrižnosti, nego nosili oružje u stranim zemljama, ni ne znajući protiv koga, a još manje za koga se bore.
Rat u Vijetnamu bio je jedan od događaja koji je zauvek promenio i svakako veoma podelio američku javnost. i to tako što su jedni , iako svesni činjenice da su ljudi uzalud ginuli i verovatno potpuno nesvesni pravog uzroka vijetnamskog rata, i dan danas njegove učesnike smatra ratnim herojima, dok drugi deo američke javnosti, verovatno svestan potpune uzaludnosti tog istog rata je još tada smatrao da je bolje napraviti promene u svojoj, a ne ginuti uzalud u tuđoj, dalekoj zemlji.
LET THE SUNSHINE IN………
“Kosa" je razmontirala pozorišnu tradiciju, između ostalog i uvođenjem svlačenja na sceni i pevanja kompozicija kao što je „Sodomija". Uprkos šoku, uspeh je bio neizmeran i ubrzo su Deca Cveća i protestanti protvi rata svuda pevali čuvenu pesmu “Let the Sunshine In”.
No, kao i mnoge kreacije zarobljene u određenoj tematici i vremenu, predstava je počela da zastareva, postavši suviše stara za nove i lude 70-te godine. Mladi filmski producnet Lester Perski koji je svoju karijeru izgradio na riskantnim potezima kao što je bilo finansiranje filmova “Taksista” i “Put ka slavi”, opkladio se u 12 miliona dolara da je “Kosa” sazrela za ponovno otkrivanje.Još jedan riskantan, ali dalekovid i mudar izbor Perskog bio je izbor češkog emigranta, Miloša Formana za reditelja i to pre nego što je Forman osvojio Oskara za „Let iznad kukavičjeg gnezda". Kocka se isplatila uz trijumf, jer je stvoren mjuzikl za sva vremena.
Formanova "Kosa", koja je nastala čitavu deceniju po završetku rata u Vijetnamu i u znatnoj meri različita od pozorišnog originala, jedan je od najpoznatijih filmskih prikaza hipijevske kulture i filozofije. Veoma sklon dokumentarnom stilu i otvorenoj društvenoj kritici, Forman je poprilično zanemario konvencije klasičnog mjuzikla, stvorivši tako posebno delo koje će osim hipicima, nostalgičarima i poklonicima popularne muzike biti zanimljivo svim pravim filmofilima.
Iako naizgled jednostavnog, pre svega, muzičkog koncepta “ Kosa” je jedan od onih filmova koji vas u svojoj jednostavnosti poražavaju težinom svoje poruke. Stvar je u tome što je postavljena i ispričana tako da u prvi mah možda deluje jednostavno: glavni akteri price su hipici, koji vode specifičan, jedinstven život ispunjen muzikom i plesom, i nesigurni, stidljivi momak koji im se ubrzo pridružuje, i kao takva priča može izgledati čak i naivno. Ali, daleko je od toga.
Film (1979.), koji je na veliko platno doneo Miloš Forman, je adaptacija istoimene brodvejske predstave iz 1968. godine . Forman je napravio nekoliko izmena u odnosu na originalnu verziju, zamenjujući neke stare novim delovima, najčešće pesme. Radnja predstave promenjena je tako što, umesto da je glavni lik, Klod Bukovski, hipik koji kasnije bude pozvan u vojsku, u filmu njegov lik tek kad dođe iz Oklahome u Njujork upoznaje grupu hipika kojima se posle i pridružuje. Postoje još neke promene, na kojima su pisci originalne priče, Džerom Ragni i Džejms Rado zamerali Formanu, tvrdeći da na taj način nije uspeo da prenese osnovnu ideju i poentu priče. Scenario za film je radio Majkl Viler.
Međutim, film je doživeo ogroman uspeh. Formanova verzija priče govori o mladiću iz Oklahome, Klodu Bukovskom (Džon Sevidž), koji dolazi u Njujork odakle treba da se odazove vojnom pozivu i ode u rat. Odmah po dolasku, u Central parku kroz jednu neverovatnu i njemu potpuno novu scenu upoznaje grupu hipika. Njihov stil života za Kloda nije nalik ničemu što je dotad imao prilike da vidi i doživi i, iako u početku nepoverljiv prema onome što mu pokazuju kao način življenja, verovatno zbog svoje unutrašnje nesigurnosti, ali i spoznaje da je upravo to ono što mu je potrebno, priključuje im se. Tu će sresti devojku iz više klase, Šilu Frenklin (Beverli D'Anđelo) u koju se zaljubljuje, a njihov predvodnik, Džordž Berger (Tret Vilijams) upoznaće ga sa njom. Svaka naredna scena pokazuje sve veće promene kod Kloda, njegovo stapanje sa hipicima i na kraju, potpuno prihvatanje jednog za njega potpuno drugačijeg načina života i razmišljanja. Njegova transformacija (ali i Šilina, koja je u originalnoj verziji bila hipik od početka) na kraju je potpuna, menja mišljenje i, što zbog svih tih novih shvatanja koja mu otvaraju oči, što zbog ljubavi prema devojci, Klod ne želi da ide u vojsku. Svestan je da time verovatno gubi sve i to u trenutku kad tek počinje da živi. Tek tada shvata da ne zna ništa o ratu u koji ga šalju i da je mogućnost da pogine velika. Ali, cela priča završiće se tako što će se ta mogućnost i obistiniti- ali za Džordža, koji će, ne želeći da Klod izgubi ono što je tek stekao preuzeti njegovo mesto i poći umesto njega u rat. Poslednja scena je na njegovom grobu.
„Kosa" predstavlja najbolju muzičku prezentaciju tog razdoblja i prenosi entuzijastički duh koji je glavna karakteristika doba Vodolije. Sam duh filma – i čitavog tog doba – uhvaćen je u raskošnim pesmama, plesu i slobodi. Upravo to su najbolji detalji ovog filma.
I za kraj ove naše price, upravo film “ Kosa” prikazuje svu besmislenost rata i sav smisao ljubavi.