Moda je izgleda nastala kada i čovek kao svesno i razumno biće (mada je razum diskutabilna kategorija- nije uvek usklađen sa čovekovim postupcima) i predstavlja u mnogo čemu ulaznicu za čovekovu društvenu i socijalnu prihvatljivost među populacijom. No ta ista moda, ako je baš slepo pratimo može nam doneti i dalekosežne posledice. Ali, uglavnom o posledicama retko razmišljamo u datom trenutku praćenja mode, jer zaboga, pa prihvaćeni smo u društvu!
Pre otprilike sto godina prvi put je opisan dermatitis i hiperpigmentacija koja je nastala posle primene „eau cologne„ koja je u svom sastavu imala etarsko ulje bergamota dobijeno iz biljke Citrus bergamie.
Ovaj dermatitis je kasnije nazvan Berloque dermatitis, a reč „berloqe“ na francuskom jeziku i „berlocke“ na nemačkom jeziku znači privezak ili nakit. Naravno, s obzirom da čovek želi da što pre zaboravi negativne stvari u životu, tako se i na ovaj oblik dermatitisa zaboravilo sve do pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka kada su se ponovo opisivali jaki dermatitisi nakon primene parfema i sunčanja.
Šta se desilo? Pa, pre svega čovek je na teži način saznao da ove promene ne pripadaju prošlosti, već da njihovo doba tek dolazi!
Fotosenzibilnost ili fotoosetljivost
Fotosenzitivnost ili fotoosetljivost (osetljivost na sunce) može biti izazvana nekim etarskim uljima, sintetičkim supstancama ili lekovima i nastaje kada određeni lek, ulje ili supstanca koji inače ne izaziva osetljivost, postane fotoaktivan pri interakciji sa UV zracima. Promene su vidljive na koži, najčešće na isturenim delovima lica – nos, čelo, jagodice, kao i na dekolteu.
Fotosenzitivne reakcije javljaju se u dva vida: kao fototoksičnost i fotoalergija.
Fototoksičnu reakciju kože prepoznaćete po izgledu koji podseća na teže opekotine, uglavnom ograničene na regije kože izložene suncu. Ona predstavlja fotohemijsku reakciju koja nije izazvana imunološkim mehanizmom. Dolazi do oštećenja ćelijske strukture, a klinički znaci razvijaju se u roku od nekoliko minuta do par sati nakon izloženosti sunčevoj svetlosti.
Fototoksične reakcije opasnije su od fotoalergenih zato što su mnogo raširenije. Komponente koje izazivaju fototoksičnu reakciju dolaze u telo na razne načine – putem lekova koji se uzimaju oralno, preko injekcija ili se nanose na kožu ili sluzokožu. Dok u drugim slučajevima UV zraci menjaju određene komponente lekova, u fototoskičnim reakcijama, osetljive supstance koje se nalaze u leku oslobađaju toplotu i reflektuju je na telo, i na taj način oštećuju ili uništavaju ćelije. Ova reakcija se dešava u rasponu od nekoliko minuta do nekoliko sati izloženosti svetlosti i UV zracima. U najvećem broju slučajeva tokom fototoksičnih reakcija strada koža i javljaju se oštećanja nalik na opekotine od sunca.
Postoji i jedna retka pojava koja je takođe izazvana fotosenzitivnim osobinama pojedinih komponenti lekova. U pitanju je fotofobija – stanje kada čovek ne može da “podnese” svetlost. Za razliku od psihološke fotofobije koja podrazumeva izražen strah od svetla i sunca, u ovom slučaju fotofobija se manifestuje time što oči postaju preosetljive i reaguju na svetlost.
Ovakva reakcija može se javiti kod svake osobe koja koristi fotosenzitivne lekove ili supstance. Ipak njena pojava ne može se uvek predvideti i krajnje je individualna. Reakcija se povlači po prekidu uzimanja leka.
Kod fotoalergija dovoljno je prisustvo male količine fotoaktivne hemikalije da bi se pokrenula alergijska reakcija. Nezavisna je od doze primene leka i uslovljena je imunološkim sistemom. Ova vrsta alergija vizuelno podseća na atopijski dermatitis i može se proširiti sa sunčanog na neosunčani deo kože. Ne povlači se momentalno po prestanku uzimanja leka.
Stručnjaci razlikuju i specifične fotosenzitive reakcije izazvane određenim lekovima. Fotoalergene reakcije se dešavaju kada se preparat sa fotoreaktivnom komponentom nanese na kožu. Svetlost deluje na tu komponentu, menja je, a ćelije imunološkog sistema u koži na to reaguju stvaranjem antitela, što rezultira pojavom alergijske reakcije. Simptomi se pojavljuju veoma brzo, ponekad čak i do 20 sekundi posle izlaska na sunce ili drugi izvor svetlosti.
Specifičnost fotoalergenih reakcija jeste ta što se simptomi – plikovi, ekcemi, crvenilo – ponekad šire i na delove kože koja nije tretirana preparatom. Opasnost kod fotoalergena jeste ta što se mnoge supstance sa takvim dejstvom, kao što je sandalovo ulje, široko koriste, ne samo u farmaceutskoj, već i u kozmetičkoj industriji, čime su mnogo dostupnije potrošačima.
U ređim slučajevima istovremeno su tokom korišćenja istog leka prisutna oba mehanizma – fototoksičnost i fotoalergija.
Koja etarska ulja nisu u ljubavi sa UV zracima
Neki kozmetički proizvodi sadrže biljna etarska ulja koja su fotosenzibilna, pa nakon nanošenja i izlaganja suncu mogu nastati mrljaste hiperpigmentacije. Etarska ulja koja su fototoksična ulja su svi citrusi (kao i gore navedeni bergamot), zatim kela (Ammi visnaga), anđelika (Angelica archangelica), estragon (Artemisia dracunculus), tagetes (Tagetes patula), a od najpoznatijih fototoksičnih ulja je macerat gospine trave - kantarion koji se koristi od davnina za mnogobrojne kožne probleme. Kantarion u toku leta nije preporučljivo ni oralno konzumirati, jer takođe može da vam zada nevolje.
Sva navedena etarska ulja je najbolje izbegavati tokom leta kako ne biste sebi priredili leto za pamćenje, ali ne po lepim stvarima!
Pitate se šta vam se može desiti ako na kožu nanesete stvar koja je fototoksična? Nakon nanošenja fototoksične stvari na kožu i izlaganja Sunčevoj svetlosti razvija se fototoksična reakcija u obliku jakog crvenila, i većih plikova da bi to kasnije prešlo u hiperpigmentacije koje teško i sporo prolaze.
Kod malih doza UV zračenja hiperpigmentacije se mogu pojaviti prvo kao blago crvenilo nakon kojeg ostaju tamnije fleke. Najčešće se nalaze na licu, vratu, nadlakticama , dekolteu…. Da ne bi bilo zabune,i zraci u solarijumu vam mogu izazvati ovakve reakcije ako na sebi imate neku fototoksičnu stvar.
Koji je savet da do toga ne dođe? Pre svega tokom leta izbegavajte jako namirisane kozmetičke preparate i koristite parfeme koji su prilagođeni letu ili ih koristite uveče kada sunce zađe. Kožu treba negovati hidratantnim kremama bez dodataka mirisa. Podloga za dnevni make-up treba da bude lagane teksture bez dodatih parfema, najbolje iz kategorije medicinske kozmetike.
U toku dana potrebno je primenjivati sredstva koja imaju fotozaštitu i čuvaju od štetnog delovanja sunčevih zraka, a kožu negovati blažim hidratantnim proizvodima bez mirisa.
Takođe, bez obzira na prijatan miris koji će vam privući pažnju izbegavajte citrusna etarska ulja kao što su bergamot i limun, zatim grejp i gorka narandža, a oprez je potreban i kod mandarine, slatke narandže i limete. Ova etarska ulja izbegavajte barem 12 sati pre izlaganja suncu. U suprotnom mogu vam ostati hiperpigmentacijske mrlje. Preparati na bazi kantariona, izazvaće slične reakcije.
Prva pomoć u slučaju ovakvih reakcija
Ovde je zapravo najvažnija prevencija da do ovakvih stanja uopšte ne dođe. Pre nego što rešite da uživate u čarima sunčevih zraka, dobro proučite sastav preparata koje koristite, bilo da ih koristite u kozmetičke ili medicinske svrhe. Za sve što niste sigurni - obavezno se posavetujte sa lekarom i farmaceutom!
Potrebno je paziti u koje se doba može izlagati sunčevim zracima. Dobro je koristiti losione za sunčanje bez parfema i parabena i faktore zaštite sa SPF 30 i više.
Za pojavu crvenila, plikova i iritacije dobro je primeniti vlažne, hladne obloge. U nekim će slučajevima doktori preporučiti kontrolisano izlaganje suncu kako bi se koža desenzibilizovala.
U svakom slučaju naš savet je da ako vam se desi ovakva neprijatnost – OBAVEZNO potražite pomoć stručnog lica.
E sada, kada ste sve ovo lepo savladali i usvojili, želimo vam prijatan boravak na suncu.