Mnoge vrste životinja mogu sintetisati askorbinsku kiselinu, jer imaju enzim koji može da konvertuje glukozu ili galaktozu u L-askorbinsku kiselinu. Čovek ne može da sintetiše C vitamin i zbog toga ga mora unositi putem hrane.
More i mornari
U savremenom svetu, potpuni nedostatak vitamina C u ishrani je veoma redak. Međutim to nekada davno, kada su razni čuveni kapetani sa svojim mornarima otkrivali nove svetove, nije bio slučaj.
Poznato je da su još od antičkog doba moreplovci često patili od ispucale kože, krvarenja desni, krvarenja u mišićima, na koži, čak i u unutrašnjim organima, da su bili tromi i slabog apetita. Ipak, naučnici su tek u 20. veku otkrili da su ovo zapravo simptomi nedostatka vitamina C u organizmu koji je mornare mučio ,jer na dugim plovidbama uz sebe nisu imali sveže povrće i voće.
Skorbut je bolest koju su Kolumbovi mornari ,ali i mnogi drugi u tim vremenima, osetili na svojoj koži . I to bukvalno. Rane na sluzokoži i koži, zubi koji ispadaju, infekcije koje slede… danas se mogu videti samo u ekstremnim slučajevima. A u Evropi jedino u medicinskim udžbenicima .
Ploveći po prošlosti možete naići na razne zanimljivosti koje vam mogu dočarati tadašnji način života moreplovaca. Znate li da je britanska Kraljevska mornarica između 1600. i 1800. godine izgubila više od milion mornara? Umrli su od upravo gore pomenute bolesti - skorbuta, bolesti izazvane nedostatkom vitamina C. Čak ako ovaj gubitak ljudstva posmatramo kroz prizmu od 200 godina, on je ogroman, jer se verovalo da ovu pošast izaziva neki čudan virus, bakterija ili otrovi koji se skrivaju negde u mračnim ćoškovima ispod palube broda. Da stvar bude još gora, lek za skorbut – njegovi prirodni izvori, poput citrusa, kiselog zelja, kore i iglica belog bora – ljudima su bili na dohvat ruke. Ali, trebalo je znati….
U zimu 1535. godine, kada se brod francuskog istraživača J. Cartiera našao okovan ledom, posada je počela obolevati od skorbuta. Kad ih je umrlo dvadesetpetoro, iznemoglom ostatku posade lokalni je Indijanac ponudio napitak od kore i iglica belog bora i tako im je život bio spašen, a ekspedicija nastavljena.
Kapetan Cartier predao je potom iscrpan izveštaj o tom događaju svojim nadređenima, ali su oni, nažalost, smatrali da nemaju šta naučiti od tamo nekog ‚‚lokalnog divljaka‚‚ . ‚‚ Učenim Evropljanima‚‚ trebalo je više od dvesta godina od tog događaja, tačnije 1747.godine, da otkriju da limun i narandže na putovanjima smanjuju simptome skorbuta. Ipak, trebalo je još gotovo 50 godina da citrusi i jabuke postanu obavezan deo ishrane mornara na dugim morskim putovanjima. Čak i grubom računicom možete doći do impozantne cifre ljudskih života koji su izgubljeni zbog nečega što vam je na dohvat ruke. Kao što rekosmo - samo je trebalo znati…..
A gde ga ima? I gde ga ima najviše?
Prirodni vitamin C je kompleks u kojem ćete pronaći askorbinsku kiselinu, ali i rutin, bioflavonoide, tirozinazu, koenzime i neke druge hemijske spojeve koji zajednički čine jedan od najvrednijih vitamina bez kojeg bi ljudski život bio nezamisliv. U prilog korišćenja prirodnog vitamina C ide i podatak da se prirodni C vitamin, nakon apsorpcije, u organizmu zadržava čak 48 sati dok se askorbinska kiselina zadrži samo dva sata.
Nećete možda verovati, ali najviše ovog, zlata vrednog, vitamina sadrži – crvena slatka paprika! Ako ste pomislili da su to limun i narandža – imaju i oni, ali daleko manje! Čak manje i od kelja, kivija, brokolija, jagoda… E tek sad dolazi na red ovaj narandžasto-žuti dvojac!
Pošto nam se leto bliži, barem kalendarski, temperaturno je već stiglo, častite vaš organizam vitaminima. I to iz prirodnih izvora. Otiđite na najbližu pijacu i napravite rapsodiju boja i ukusa!
Pored svih vaših čula i vaša koža će vam se zahvaliti na takvoj paleti boja i ukusa.